OBAVIJEST

UNIVERZITET U TUZLI
EKONOMSKI FAKULTET

 


OBJAVLJUJE



Mirela Osmanović, dipl. oec. branit će magistarski rad pod naslovom

 

„Kreiranje fiskalnih podsticaja kompanijama u vrijeme trajanja recesije“

 

dana  27.06.2016.  godine u 10 sati na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Tuzli pred Komisijom za odbranu  magistarskog rada u sastavu:



1. Dr. sc. Merim Kasumović, vanredni profesor za užu naučnu oblast „Ekonomska teorija i politika,
Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Tuzli predsjednik
2. Dr. sc. Kadrija Hodžić, redovni profesor za užu naučnu oblast „Ekonomska teorija“ (Ekonomska teorija i politika)
Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Tuzli, mentor/ član,
3. Dr. sc. Amra Babajić, docent za užu naučnu oblast „Ekonomska teorija i politika“
Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Tuzli, član

 



REZIME RADA


          
           Najčešći oblik u kojem savremene ekonomske politike, putem fiskalne politike, djeluju u pravcu kreiranja izgradnje konkurentnosti svojih kompanija jesu – fiskalni i drugi podsticaji. U pitanju su direktni finansijski podsticaji (u vidu subvencija, povoljnih kreditiranja i sličnih intervencija u vidu "državne pomoći") i indirektni finansijski podsticaji (u vidu poreskih podsticaja).

           U predrecesijskom vremenu, direktni finansijski podsticaji su bili više vezani za razvijene zemlje, dok su nerazvijene zemlje i većina zemalja u tranziciji, zbog oskudnosti sredstava, bile više vezane za sistem mjera indirektnih finansijskih podsticaja. Direktne finansijske podsticaje država je kreirala izdvajanjem posebnih sredstava, najčešće u obliku odgovarajućih fondova, dok su se indirektni finansijski podsticaji, iako se ispoljavaju u znatnom broju oblika, najviše izražavaju u poreskim strukturama, najčešće u vidu poreskih opterećenja dobiti kompanija.

           Finansijski podsticaji su u izvjesnom smislu regulisani od strane Svjetske trgovinske organizacije (WTO) i to u obliku Sporazuma u subvencijama i kompenzacionim mjerama (SCMA), a na nivou EU Ugovorom o osnivanju Evropske zajednice i drugim normativnim aktima na nivou EU. Obje regulative su kompatibilne, a problematiziraju opravdanost  ovakve državne pomoći (npr. subvencije se klasificiraju kao opravdane ili "nekažnjive" ili neopravdane ili "kažnjive").

           Finansijske podsticaje, kako direktne tako i indirektne, države su najčešće koristile sa ciljem kreiranja konkurentnosti svojih kompanija. U kontekstu stimulisanja i kreiranja konkurentnog miljea za kompanije, fiskalni podsticaji se karakterišu stimulativnim uticajem na privlačenje investicija, inovacija i podsticaja izvoza.

           Nastupanjem efekata globalne recesije, od kraja 2007. godine, znatno se, zbog drastičnog smanjivanja javnih prihoda, redukuje finansijska osnova za kreiranje direktnih finansijskih podsticaja. S druge strane, sve veći javni dugovi postaju znatna budžetska opterećenja, koja umnogome smanjuju fiskalni potencijal za, do tada primjenjivane, finansijske podsticaje.

           Dakle, vrijeme snažnih (predrecesijskih) finansijskih podsticaja pojedinačnih privreda je – završeno. Najveći broj zemalja je "okrenut obnavljanju fiskalne održivosti". Otuda su i potencijali za snažniji oporavak svjetske ekonomije, jako ograničeni. Pogotovo ako se zna da monetarna politika ne može sama da održi ionako skroman globalni rast. U BiH, ovaj problem se još usložnjava zato što je monetarna politika ograničena na djelovanje valutnog odbora, pa dakle, ne postoje, niti su mogući monetarni podsticaji rastu. U više od pet godina trajanja globalne recesije (kraj 2007.-2013.), planovi oporavka finansirani su povećanjem javnog duga i/ili povećanjem budžetskog deficita. Udjeli javnih dugova jednog broja zemalja OECD-a dostižu visinu ukupno ostvarenog GDP-a, s tim da je u nekim zemljama ova granica davno probijena. Sve ovo je uslovilo da najveći broj zemalja, u kojima se osjećaju posljedice recesije, prilaze formiranju finansijskih podsticaja na znatno drugačiji način od onoga koji je primjenjivan u predrecesionom periodu.

           Obzirom na ograničenja monetarne politike, koja funkcioniše u režimu Valutnog odbora, recesija u Bosni i Hercegovini podiže značaj fiskalne politike.
           Imajući u vidu navedeno, ovaj rad elaborira kreiranje fiskalnih podsticaja u situacijama ograničavajućih budžetskih okvira u vrijeme djelovanja recesije, posebno u Bosni i Hercegovini i to kroz teorijske elaboracije i analize uticaja istih na domaću privredu.

           Radom je utvrđeno da, fiskalni podsticaji osim što sačinjavaju sastavni dio fiskalne politike, što je već poznato, fiskalna politika se ispoljava kao najvažniji instrument putem kojeg privrede u recesiji utiču na ublažavanje recesije.

KLJUČNE RIJEČI: Fiskalni podsticaji, fiskalna politika, recesija, globalna ekonomska kriza, budžetski deficit, strane direktne investicije, Bosna i Hercegovina.